Teen Eco Calc

Recalc!

Kvalitet vazduha

Reciklaža

Iako je svest sve razvijenija kada je reč o ekološkoj održivosti, ipak se čini da logika "uzmi, iskoristi i baci", koja vlada već gotovo više od dva veka, nažalost, još nije iskorenjena.
Godišnje se unište milijarde tona prirodnih resursa kako bi se proizvela roba široke potrošnje. Od nje proizvodimo milione tona otpada, a u 2016. godini dostignut je rekord, od dve milijarde tone otpada.
Činjenica da se samo 13% otpada reciklira na svetskom nivou itekako bi trebalo da zabrine čovečanstvo.
U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci.
Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.
Reciklaža se može i mora sprovoditi u svakodnevnom životu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu.
Npr. poklanjanjem stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. Takođe, pravljenje komposta od organskih ostataka je dobar primer recikliranja. Pravljenje i ponovno korišćenje predmeta, je isto vid reciklaže.
Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.
Prvi korak reciklaže je sakupljanje otpada po vrstama.
Papir se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka.
Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije, a pri tome, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira.
Staklo se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode. Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materijala, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši puno energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.
Reciklažom stakla, mnogo manje se uništavaju reke iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjuje se zagađivanje vazduha i potrošnja energije.
Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna LED sijalica od 10W može da svetli 40 sati.
Prednost stakla je to što ga je moguće beskrajno reciklirati.
Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte iscrpeti za 35 godina.
Plastika se ne raspada u zemlji nego se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Uništavanje, procesom spaljivanja, vršimo zagađivanje vazduha.
Preventivne mere su izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže.
Metali se, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. Iskopavanjem rude narušavamo ili uništavamo čitave predele. Prečišćavanje rude od nečistoća ispiranjem u vodi dovodi do zagađujenja potoka i reka. Pri topljenju rude troši se velika količina energije, a štetni gasovi se oslobađaju u atmosferu.
Za dobijanje tone aluminijuma potrebno je četiri tone boksita i 13.000 kWh električne energije, a u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.
U nekim razvijenim zemljama, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nov auto.
Elektronski i električni otpad spada u kategoriju opasnog otpada!
Sadrže živu, olovo, kadmijum, berilijum i dr., i ukoliko se nepropisno bace na deponiju, isparavanjem u vazduh dovode do uništavanja životne sredine i mogu uticati na oboljenja jetre, bubrega, mozga i dobijanje kancera.
Reciklaža elektronskog otpada je jako kompleksna jer postoji veliki broj različitih sirovina na relativno malom prostoru.
U organski, zeleni ili biootpad spadaju ostaci voća i povrća, trava, ostaci od ratarske proizvodnje, kesice čaja, talog od kafe, termički obrađeno voće i povrće i drugi otpad biljnog porekla (pokošena trava, otkinute grančice, ostaci orezane stabljike…).
On čini oko 30% našeg otpada kojeg iznosimo iz domaćinstva, što nije mali procenat. Sav ovaj otpad je na bazi ugljenika.
Ukoliko organski otpad ne koristite za đubrivo, možete ga prodati firmama koje otkupljuju otpadna jestiva ulja, masti i drugo, koje uz pomoć novih tehnologija odvajaju organski od neorganskog otpada.

'RE TIP'

#Od 5 upotrebljenih PET boca od 2 litra reciklažom se može dobiti majica XL veličine!

Registruj!

ECO vesti

© 2020 Gimnazija u Lazarevcu